ПОРОДИЧНА ТРАДИЦИЈА
Милорад Ћирковић, графичк иинжењер, новинар, професор,
самостални предузетник, археологаматер и колекционар.
Графички факултет завршио у Загребу као и новинарску изобразбу у “”Вијеснику”’, дописник Вечерњег листа Загреб из Лабина и Брчког, произвео генерацију ГРАФИЧАРА у економској школи у Брчком. Директор државне штампарије Графам.
Село Сандићи, 12 км удаљено од Брчког, ка истоку према Семберији.
ИСТОРИЈАТ породице Ћирковић (склоност-љубав ка АНТИКВИТЕТИМА)
Симо Ћирковић, прадјед зачетник колекције. Земљопосједник (500 дунума земље) и ТРГОВАЦ, отац седмеро дјеце. По предању велики човјек и пријатељ са свим људима добре воље, посебне односе каотрговац градио је са Јеврејима.
Живан Ћирковић, син Симин, а мој дјед по оцу Пери,такође је сакупљао старе предмете и имао је изреку “НИШТА НИЈЕ ЗА БАЦАЊЕ”. Посљедица те филозофије је била ДА СУ СЕ ТАВАНИ ПРОЛАМАЛИ од разних предмета. Имали су као ГАЗДЕ 17 зграда. У другом свјетском рату више од половине је запаљено. Отац Перо Ћирковић, такође није бацао предмете које је ИЗОРАВАО са воловима, него је исте склањао под АМБАР уз изреку ”МОЖЕ ВАЉАТИ”.
Исту политику наставио сам и ја по повратку са студија из Загреба 1984. године у родно село.
Као шестогодишњи дјечак запазио сам НЕОЛИТСКУ КАМЕНУ СЈЕКИРУ на разбоју док је бака ткала поњаве за под.
Вријеме је пролазило ЗБИРКА је расла али никада није дошло да разврставања и КЛАСИФИКАЦИЈЕ, једноставно за то није било времена нити потребе. Важно је било само да се нешто САКУПЉА – то је опсесије/љубав/ хоби.
Данас, 2016. године као творац четврте генерације, располажемо Археолошко-етнографском збирком импозантне величине. У посљедње вријеме многи грађани и пријатељи разних националности поклањају или уступају за мале новце своје породичне успомене (да се не баце) него да остану као вјечна ЗАДУЖБИНА генерацијама које долазе, јер знају да ми то са пажњом чувамо.
У име културне јавности, велико им хвала!
Милорад Ћирковић, предсједник УГ Неолит Брчко, 01.01. 2016.